Prehrambena Industrija - Srbija

Zanatsko pivo neiskorišćeni potencijal Srbije

Iako su instalisani kapaciteti svih pivara u Srbiji oko 12 miliona hektolitara, godišnja proizvodnja nekoliko godina unazad je oko pet miliona hektolitara piva. U tome zanatska piva učestvuju sa manje od jednog procenta.

Ministar Milan Krkobabić ističe potrebu da se Srbija u finalnoj proizvodnji ubuduće više bazira na domaćim sirovinama.

"Moramo znatno da povećamo proizvodnju neopravdano zapostavljenog domaćeg hmelja, koji po svojim osobenim svojstvima sa našeg geografskog područja, može da bude upečatljiv sastojak domaćeg zanatskog piva. Proizvodnja zanatskog piva kako u urbanim sredinama, ali i u okviru poljoprivrednih gazdinstava predstavlja nezaobilazan deo ukupne turističke ponude, a posebno seoskog turizma", naglašava Krkobabić.

Grupacija proizvođača piva u Republici Srbiji godinama insistira na smanjenju fiskalnih nameta, jer od ukupne cene piva više od 35 odsto pripada akcizi, što je najviše u regionu.

Prof. dr Jan Kižgeci, član Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, kaže da u našoj zemlji ima dovoljno sirovina za proizvodnju zanatskog piva. Pivskog ječma, od koga se proizvodi pivski slad, zatim hmelja, koji daje gorčinu i koji je (uz vodu) obavezan sastojak u proizvodnji zanatskog piva, u Srbiji ima dovoljno, a hmelj bismo mogli da proizvodimo i za izvoz.

Kižgeci navodi da je dugogodišnji prosek u Srbiji, odnosno AP Vojvodini, iznosio oko 1.500 hektara pod hmeljom, da bi taj procenat pao na gotovo nulu, kada su mnoge pivare privatizovane, a novi vlasnici uvozili hmelj, da bi sada ponovo počelo sađenje hmelja u okolini Bačkog Petrovca.

Dejan Smiljanić, predsednik Udruženja malih nezavisnih pivara Srbije kaže da posle Beograda, mini-pivara najviše ima u Novom Sadu i Pančevu. Kapacitet se kreće od 100 do 2.000 litara po jednom kuvanju.

Najznačajnija razlika zanatskog od standardnog piva je što se za zanatsko pivo koriste sirovine u izvornom obliku, a fermentacija, odležavanje se rade na tradicionalan način –najčešće se ne filtrira i ne pasterizuje (što otežava transport i prodaju).

Pored osnovnih sastojaka – ječmenog slada, hmelja i kvasca, u zanatska piva mogu dodavati i druge žitarice, razni začini, voće i povrće.

Smiljanić predlaže da država pomogne tako što će omogućiti ravnopravnu prodaju zanatskog piva sa ekskluzivnim prodavcima – proizvođačima.

Nacionalni tim za preporod sela Srbije poziva povratnike i druge zainteresovane građane da ulože svoj novac u mini-pivaru i proizvodnju zanatskog piva i udruženi konkurišu za podsticajna sredstva u okviru programa "500 zadruga u 500 sela".

Prema podacima Privredne komore Srbije u Srbiji trenutno ima oko 40 registrovanih zanatskih pivara. Samo u Beogradu ih ima više od 10, a razlog tome je u relativno velikoj potražnji beogradskog tržišta.

Zanatski proizvođači piva iz Srbije ne proizvode velike količine, ali asortimanom piva proširuju ponudu na tržištu.

Na tržištu SAD, jednom od najvećih na svetu po proizvodnji zanatskog piva, tzv. kraft pivo učestvuje sa više od 12 procenata. U okruženju najviše mini-pivara ima u Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj i Hrvatskoj.

U EU se godišnje proizvede oko 390 miliona hektolitara piva. Dve trećine piva koji sadrži alkohol proizveden u EU dolazi iz šest država članica. Nemačka je bila najveći proizvođač u 2018. godini sa proizvodnjom od 83 miliona hektolitara (svako peto pivo koje sadrži alkohol proizvedeno u EU potiče iz Nemačke). Slede: Velika Britanija, Poljska, Holandija, Francuska.